EKSISTENCIJA (lat. existentia »obstojnost, postojanje«) znači, da je nešto više nego samo predmet mišljenja, predmet predočbe ili kojeg mu drago »spoznajnog« čina. Govorimo o fizičkoj i o psihičkoj eksistenciji, prema tome, da li nešto zbiljski postoji u izvanjskoj, tjelesnoj prirodi ili u sviestnom subjektu. Zato »eksistentno« ne valja ograničiti na »izvansubjektivno«. Može naime nešto biti »eksistentno« i ujedno »intrasubjektivno« (duševne naravi). Ipak se često govori tako, da »izvansubjektivno« znači napried spomenuto »više nego samo predmet mišljenja«, čime se želi naglasiti, da »eksistentno« nije obični proizvod subjektivnih spoznajnih čina. — Kad se govori o eksistencialnim sudovima, misli se na sudove, koji se na bilo koji način odnose na obstojnostni značaj nekog predmeta. Ti se sudovi tako nazivaju u opreci prema vriednostnim sudovima (→ vriednost), koji su bitno uvjetovani stavom samog subjekta, u prvom redu tim, da li subjekt uobće cieni onu vriednost, koja je u pitanju, ili ne (Ritschl). Ima sustava, koji obćenito zabacuju »eksistencializam«, kao na pr. fenomenoložka filozofija (→ fenomenologija). Drugi u vezi s tim zabacuju metafiziku te mjesto bitka brane »vriednost« ili »vrjednotu« (v.) kao osnovnu strukturu svega, što postoji; mnogi od ovih ipak traže neku »metafiziku vrjednota« (tako na pr. Münsterberg; → bistvovanje).V. K-h.