BADENSKA FILOZOFIJA ili t. zv. »Badenska škola«, poznata i pod imenom jugozapadne njemačke škole (südwestdeutsche Schule), pravac moderne novokantovske filozofije pod vodstvom W. Windelbanda (1848—1915) i H. Rickerta (* 1863). Krugu badenske škole pripadaju nadalje E. Lask, B. Bauch, J. Cohn, H. Münsterberg, R. Kroner, G. Mehlis. Naslanjajući se na Lotzea pripisuje Windelband pojmu vrijednosti najšire filozofijsko značenje. Norme izviru iz vrijednosti. I Kantov »a priori« nije nešto zbiljsko, nego je nezorni zahtjev (»Sollen«, ono, što treba da bude), imajući vrednosni sadržaj i smisao. Suđenje nije samo jednostavna veza ili sinteza predočaba, nego je povrh toga još i afirmacija ili negacija vrednosnog karaktera. Istina i zabluda ulaze tako u krug vrednosnog ocjenjivanja. To je osobito vidljivo u onim sudovima, u kojima je istaknut odnos subjekta prema predmetu suda (Beurteilung), kao na pr. u sudu: »Stvar je dobra«. Sud je uopće »funkcija pristajanja ili zabacivanja«. Najveća zasluga za produbljivanje i sistematiziranje Windelbandovih misli pripada Rickertu. U klasičnom djelu Die Grenzen der naturwissenschaftlichen Begriffsbildung on opširno tumači razliku između metodike prirodnih i duhovnonaučnih (historijskih) disciplina. Kulturu shvaća kao sustav općevaljanih vrijednosti i dobara. Spoznajnoteorijske misli iznosi u djelu Gegenstand der Erkenntnis. Zabacuje metafizički realizam i mjesto »drugoga svijeta« ontologije uzima vrijednosti i njihovu normu. To je pravi transcendentni bitak; on nije realnost, nego je irealno (nezorno) važenje (Gelten), dakle sfera vrijednosti. Pravi bitak je »das transzendente Sollen«. Na taj način Rickert daje aksiologijskom gledanju (v.) bitni udio u filozofiji. E. Lask (* 1875, † 1915), profesor na sveučilištu u Heidelbergu, i B. Bauch (* 1877), profesor na sveučilištu u Jeni, idu još dalje. Oni na neki način uspostavljaju antikantovski odnos između spoznajnoga subjekta i bitka. Bitak je »o sebi« i nije djelo subjektivne logičke svijesti, nije rezultat logičke funkcije mišljenja. Bitak je »logičan« već izvorno u sebi, — dakle objektivni logos predstavlja njegovu supstanciju. Spoznajna funkcija prema takvom bitku nije prema tome »omogućivanje« i produciranje bitka, nego je »otkrivanje« i zahvaćanje (Erfassen). Mišljenje zavisi o bitku, a ne obratno. Tako je Kantov »Kopernikovski obrat« u evoluciji badenske filozofije doživio korekturu u pravcu ontologije i objektivizma. J. Cohn (* 1869) primjenjuje aksiologijsko gledanje u pedagogiji, ističući s tim u vezi značaj pedagogije ličnosti. H. Münsterberg (* 1863, † 1919) uzima bezuvjetne vrijednosti kao postulativne pretpostavke svega mišljenja, činjenja i vjerovanja. Vrijednosti su u vezi s voljom. »Čista volja« cijeni i hoće bezuvjetne vrijednosti, t. j. one vrijednosti, koje nemaju veze s našom ugodom ili neugodom, a unatoč tome je njihovo važenje izvan svake sumnje. »Nad-ja« (Über-Ich) je izraz aktivne jezgre ljudskog bića. Svijet je čin, »nad-ja« je čin, a i istina je naposljetku čin djelatne volje. Tako Münsterberg ujedinjuje idealizam vrijednosti s fichteovskim voluntarizmom i aktivizmom.

BIBL.: W. Windelband, Geschichte der Philosophie (od 3. izd. naslov Lehrbuch der Geschichte der Philosophie), Präludien, 1883; System der Kategorien, 1900; Über Willensfreiheit, 1904; Einleitung in die Philosophie, 1914; H. Rickert, Der Gegenstand der Erkenntnis, 1928, 6. izd.; Die Grenzen der naturwissenschaftlichen Begriffsbildung, 1920, 3. izd.; Vom System der Werte, 1912; Die Philosophie des Lebens, 1920; System der Philosophie, I., 1921; E. Lask, Die Logik der Philosophie und die Kategorienlehre, 1910; Die Lehre vom Urteil, 1911; B. Bauch, Neuere Philosophie bis Kant, 1908; Das Substanzproblem in der griechischen Philosophie, 1910; Immanuel Kant, 1917; Wahrheit, Wert und Wirklichkeit, 1923; Das Naturgesetz, 1924; Ethik, 1935; J. Cohn, Voraussetzungen und Ziele des Erkennens, 1908; Der Geist der Erziehung, 1919; Der deutsche Idealismus, 1921; Befreien und Binden, 1926; H. Münsterberg, Philosophie der Werte, 1921, 2. izd.

LIT.: P. Goedecke, Wahrheit und Wert, Eine logisch-erkenntnistheoretische Untersuchung über die Beziehungen zwischen Wahrheit und Wert in der Wertphilosophie des badischen Neukantianismus, 1928.