DVANAEST PLOČA, najstarija kodifikacija rimskoga prava od g. 451—450 pr. Kr. i osnova čitavog daljnjeg razvitka rimskoga prava. Patricijski konzuli tlačili su plebejce, pa je 462 pr. Kr. pučki tribun Gaj Terentilije Arsa predložio, da se izabere odbor od pet lica, koji će popisati zakone o vlasti konzula. Tome su se patriciji odlučno opirali; nakon duge borbe došlo je (454 pr. Kr.) do nagodbe između oba stališa, da će se provesti obćenita kodifikacija. Iste godine bude izabrano izaslanstvo, koje je imalo putovati u Atenu, da prouči Solonovo zakonodavstvo, pa kad se izaslanstvo vratilo, bude (452 pr. Kr.) zaključeno, da se izaberu decemviri legibus scribundis consulari potestate, t. j. deset muževa s konzulskom vlasti, koji će popisati čitavo postojeće (običajno) pravo; budući da su ti decemviri imali izvanrednu zadaću, ne će protiv njih biti dopušten priziv na narod (t. j. centuriatsku skupštinu). Prvi decemvirat popisao je zakone na 10 ploča, koje je prihvatila centuriatska skupština. Budući da posao nije bio gotov, bude izabran za g. 450 drugi decemvirat, koji je popisao i predložio centuriatskoj skupštini samo dvie ploče. Decemviri (navlastito Apije Klaudije, koji je bio duša decemvirske vlade) nastojali su da se održe nasilno na vladi, pa je narod ustankom zbacio oligarhe.
Zakonik je bio napisan na hrastovim pločama i javno izložen na foru. Prigodom provale Gala izgorjele su te ploče u požaru Rima. Ostatci toga zakonika sačuvani su samo u citatima, osobito gramatika i antikvara, pa i pravnika. Iz tih razasutih ostataka znanost je uzpostavila tekst zakonika (zato lex restituta). Zaslužni su za restituciju Aymar du Rivail (1515), Balduinus (1550 i 1557) i A. Contius (1572). Osnova je svim daljim radovima Jac. Gothofredus (Heidelberg 1616). Od novijih je važan Dirksen (Leipzig 1824), Schöll (Leipzig 1866), Voigt (Leipzig 1883/4) i Nikolski (Petrograd 1897). Zakonik je kodifikacija svega javnoga i privatnog prava, ali nema značaja izključivosti, jer fiksira pravo samo u temeljnim, grubim crtama. Uz zakonik vriedi i dalje dotadašnje običajno pravo, koliko mu se ne protivi, a razvoj se nastavlja novim običajima, navlastito pontifikalnom interpretacijom (→ rimsko pravo). Zakonik sadržava čisto rimsko pravo; tuđi utjecaji (grčki) vrlo su neznatni. Komentirali su zakonik Seksto Elije Pet Kat, Lucije Elije Stilon, Servije Sulpicije Ruf, Labeon i Gaj.Lj. A.