COYPEL, porodica francuskih slikara. 1. Noël, * Pariz 25. XII. 1628, t 24. XII. 1707. Učitelji su mu bili Poncet i Quillerier. Poslije smrti Mignardove (1695) postaje stalni ravnatelj Kraljevske akademije i dvorski slikar. Slikao je religiozne slike po načinu Pietra da Cortone, pa mitologijske prizore (Grand Trianon) u stilu Lebrunovu. — 2. Antoine, * Pariz 11. IV. 1661, † Pariz 7. I. 1722. Učitelj mu je bio otac Noël, s kojim je bio u Rimu. Vrativši se u Pariz izišao je skoro na glas, povodeći se mnogo za Rubensom, svojim slikama, na kojima je dotadašnji ukočeni i studeni način dvorskog slikarstva versailleskog nadomještao onim galantnim i senzualnim shvaćanjem, koje je kasnije u Boucheru doseglo svoj vrhunac. Najbolja su njegova djela kartoni za gobeline (među njima najljepši oni za seriju Povijesti Esterine). — 3. Charles Antoine, sin prijašnjega, * Pariz 11. VII. 1694, † Pariz 14. VI. 1752. Zbog neuspjeha svojih brojnih komedija (među njima najbolja Les folies de Cardenio po jednom motivu Cervantesovu) dao se na slikarstvo i učio kod svog oca. Doskora postaje dvorski slikar i ravnatelj Akademije. Na kompoziciju njegovih slika znatno je utjecalo kazalište. Po prizorima iz Quinaultovih opera izveo je svoja značajna djela Persée délivrant Armide i Roland ou la Noce d’Angélique (Louvre), izvedena, uz dva druga, i u seriji gobelina Fragments d’opéra. Najljepši su međutim njegovi kartoni iz serija gobelina po motivima iz Cervantesova romana Don Quijote (27 izvornih kartona, u Compiègneu, rezani su u bakar od Louisa Suruguea), od kojih je izvedeno samo devet u gobelinima.

LIT.: P. Marcel, La peinture française au début du XVIIIe siècle, Pariz 1904; F. Ingersoll-Smousse, Ch.-A. C. (Revue de l’art ancienne et moderne, sv. 37), Pariz 1920; L. Dimier, Les peintres français du XVIIIe siècle, Pariz 1930.A. Sch.