COUSTOU, porodica francuskih kipara. 1. Nicolas, * Lyon 8. I. 1658, † Pariz 1. V. 1733. Učitelj mu je bio ujak A. Coysevox. Poslije povratka iz Rima (1687) radio je u Trianonu, Versaillesu (dražesni friz djece u dvorani Oeil-de-Boeuf) i Marlyu. Kasnije je surađivao pri izvanjskoj dekoraciji palače Hôtel des Invalides. S bratom Guillaumeom i Coysevoxom izveo je spomenik Voeux de Louis XIII u crkvi Notre Dame. Posljednje njegovo djelo, kip Luja V. u Louvreu, odaje, iako još teatralno barokan, značajke novoga doba. — 2. Guillaume, * Lyon 25. IV. 1677, † Pariz 20. II. 1746, brat Nicolasov. Učitelji su mu bili u Parizu Coysevox, a u Rimu Pierre Legros, s kojim je u crkvi S. Ignazio u Rimu izveo reljef sv. Alojzija Gonzage. Vrativši se u Francusku izveo je u Lyonu alegorijske brončane kipove rijeka Saône i Rhône, u Rouenu reljef na zabatu carinarnice, pa grobne spomenike Forbin-Janson (katedrala u Beauvaisu) i kardinala Duboisa (crkva Saint-Roch u Parizu), pa reljef Passage du Rhin (dvorska kapela u Versaillesu). Glavno su njegovo i najpoznatije djelo glasoviti Chevaux de Marly (1745), koji su danas postavljeni na ulazu u Champs Elysées u Parizu. Povodljivom vitkošću i ljepotom svojih oblika, pa neobičnom slobodom svojih kretnja nadilaze oni sve svoje antičke i novije uzore, a predočuju već stil 18. st. Treba još istaknuti njegov kip Marije Leszczynske kao Junone (Louvre, pendant kipu Luja XV., djelu njegova brata Nicolasa). — 3. Guillaume, sin 2., * Pariz 19. III. 1716, † Pariz 13. VII. 1777. Učio je u Parizu i Rimu. Radio je u kraljevskim dvorovima Versaillesu, Crecyu i Bellevue. Sa P.-A. Slodtzom izveo je četiri reljefa za zabat palače na Place de la Concorde u Parizu. Najljepša su njegova djela kipovi Venere i Marta, izvedeni za perivoj dvorca Sanssouci (danas u berlinskom muzeju), koje je izveo po uputama Diderota, a po crtežima Cochinovim, djela, koja već potpuno predočuju stil rokoko.

LIT.: L. Gonse, La sculpture française depuis le XIVe siècle, Pariz 1895; A. Michel, La sculpture française dans la première moitié du XVIIIe siècle (Histoire de l’art VII, 1 i 2), Pariz 1923.A. Sch.