COURTELINE, Georges Victor Marcel Moinaux, nazvani C., * Tours 25. VI. 1858, † Pariz 25. VI. 1929, francuski književnik, sin Julesa Moinauxa, pisca Tribunaux comiques. Već je u gimnaziji napisao komediju, iz koje neki stihovi već unaprijed kazuju kasniji njegov komad Conversion d’Alceste. Njegovi dojmovi iz vojničkog života, gledani sa smiješne strane, pružili su mu gradivo za prve knjige: Les gaítés de l’escadron (1886), Le 51e chasseurs (1887), Le train de 8 h 47 (1888), Lidoire et Biscotte (1892), kasnije nazvana Lidoire et Potiron (1898). Kao činovnik u ministarstvu bogoštovlja našao je ondje prizore nezaboravne komike, što se nalaze u Messieurs les Ronds-de-cuir (1893). U njegovim kazališnim komadima imade okretnih slika iz bračnog života (La peur des coups, La paix chez soi, 1906), a u Boubouroche (2 čina u prozi, 1893), prizori su vrlo tmurni ispod vanjštine bučnog veselja. Osim toga je ismijao osobito neke pojave nelogičnosti i nesuvislosti pravosuđa te slabosti nekih njegovih službenika u komedijama: Hortense, couche-toi, 1898, Le gendarme est sans pitié, 1899, Le commissaire est bon enfant, 1900, L’article 330, 1900, Les balances, 1901 i t. d. Treba spomenuti i nastavak Misanthropa, La conversion d’Alceste (1. čin u stihovima, 1905), gdje je spretno oponašao Molièrea. On je ne samo jedan među najpopularnijim suvremenim komediografima, nego je pronicav promatrač, a ujedno blag prema priprostim i bezazlenim stvorenjima. Njegovo veselje, često lakrdijaštvo, prožeto je nekom mudrošću bez iluzija o ljudima i bez vjere u život.

PRIJEVODI: Mjerila, pr. K., Srđ III (1904); Molim karte, gospodo!, pr. I. K., Domi Svijet, 1902; Sat, ibid. 1913; Što se može dogoditi poštenom nalazniku, Obzor 21. II. 1906; Peten protiv Bunjasa, prev. N. N., Kriminal, biblioteka, V.

LIT.: J. Vivent, Les inspirations et l’art de C., Pariz 1921; F. Purpin, G. C., Pariz, 1925.J. D-e.