AKOLADA (franc. »zagrljaj«), obred, kojim se pojedinac podigao u viteški red. Budući da se vitez predao pod zaštitu vladara, koji ga je primao, naoružao i naoružana je grljenje već samo po sebi značilo podizanje u isti viteški rang, što ga je zauzimao onaj, koji je vršio akoladu. Obred je poznat već u doba Merovinga te ga je opisao Grgur od Tours-a. Isto tako je Vilim Osvajač podigao u viteški red svoga sina Henrika. Prilikom akolade novi je vitez primao mač, kacigu, kasnije ovratnik i zastavu. U Francuskoj još i danas onaj, koji izručuje odlikovanje, zagrli odlikovanoga. A. D.
Akolada je spojka nalik luku u sredini prelomljenom. Akoladom se vežu crtovlja (linijski sustavi) u muzičkom pismu, u klavirskim kompozicijama, zborovima, raznim instrumentalnim ansamblima i orkestralnim partiturama, ako zvuče istodobno. Na pr.:
Z. G-ć.
Akolada se upotrebljava u grafičkoj struci kod slaganja rodoslovlja, koncertnih rasporeda i t. d. J. K.