AKCIDENT (grč. symbebekos, lat. accidens) ili pripadno biće je ono, što kao prolazno, promjenljivo, sekundarno i utoliko »slučajno« određenje pridolazi odn. pripada jednoj stvari, zapravo supstanciji (v.). — Razlikuje se: 1. Logički akcident, t. j. ono, što tako pridolazi jednoj stvari, da ona i bez njega može postojati (Porphyrius: quod adest et abest praeter subiecti corruptionem; na pr. čovjek — obučen, učen i t. d.); suprotivi se biti (v.) i vlastitosti (v.); u tom smislu imamo oprečnost »per accidens — perse«; fizički akcident, t. j. ono, što je po čitavoj svojoj biti određeno, da egzistira u drugom (S. th. 1 q. 28 a. 2: »accidentis esse est inesse«; Quodl. 9 q. 3 a. 5 ad 2: »a. est res, cuius naturae debetur esse in alio«), obuhvaća kako logičke akcidente, tako i vlastitosti, a suprotivi se supstanciji. Kao zajedničko ime fizički ili realni akcident označuje 9 aristotelskih kategorija. 2. Apsolutni akcident, koliko se radi o unutarnjem određenju odnosno usavršenju supstancije (→ kolikoća, → kakvoća); relativni akcident, koliko se supstancija samo stavlja u odnos prema drugom (→ relacija); t. zv. modalni a. je vrlo prijeporne naravi (→ modus). 3 Vlastiti akcident, koliko se radi o nečem, što je ujedno vlastitost supstancije; nevlastit (zajednički) akcident, što samo nenužno određuje supstanciju, tako da je ovaj akcident ujedno logički a. — Akcidenti se realno razlikuju od supstancije. To zajedničko naučavanje aristotelsko-skolastične filozofije niječe većina modernih mislilaca.