CANALETTO (zapravo Canal), Giovanni Antonio, * Mleci 1697, † Mleci 1768, talij. slikar i grafičar. Učitelji su mu bili njegov otac Bernardo, slikar kazališnih dekoracija, i Luca Carlevaris, dok je u Rimu snažno na nj utjecao Giovanni Paolo Pannini, u kojega je naučio savršeno oživljavati vjerne arhitektonske gradske vedute likovima, odjevenim raskošnim suvremenim kostimima, ali se klonio majstorova načina, da spomenike fantastično preobliči i slikovito grupira. Iz prvoga su razdoblja njegova rada sve one veće slike, koje se danas nalaze u Beču (galerija Licchtenstein), Dresdenu, Grenobleu i Londonu (Nacionalna galerija). Dva puta je C. boravio u Engleskoj, 1746 i 1751. Vratio se bogat i slavan, ali su slike iz tadašnjeg razdoblja znatno slabije od ranijih. Na svojim glasovitim bakropisima (ima ih od prilike tridesetak) prikazuje ponajčešće motive iz Mletaka i mletačke okolice. On ih sam naziva »vedute«. Ima ih, na kojima su prikazani zbiljski motivi, ali i takvih, koje majstor naziva »ideate«, dakle su im motivi izmišljeni. Ali su i ovi nastajali na temelju studija po prirodi. Na svima je njima majstor na jednostavan, ali nedostižan i izvanredno delikatan način, savršenom tehnikom, prikazao jasnu perspektivu i meku mletačku atmosferu. (Vidi i članak B. Bellotto zvan Canaletto).

LIT.: R. Meyer, Die beiden Canalettos. Versuch einer Monographie der radierten Werke beider Meister, Dresden 1878; O. Uzanne, Les deuxC., Pariz 1906; G. Ferrari, I due C., Turin 1914; M. Stuebel, C., Berlin 1923; D. v. Hadeln, Die Zeichnungen von Antonio Canal genannt Canaletto, Beč 1930.