BALBIN (Decimus Caelius Calvinus Balbinus), rimski car 238 pos. Kr. zajedno s Maksimom (Marcus Clodius Pupienus Maximus). Kao darovit čovjek bio je dvaput konzul, a zatim je upravljao većim brojem pokrajina, među ostalima Galijom i Trakijom, pa Galacijom i Pontom. B. je bio plašljive naravi, ali poštovan radi osobito moralnog života i rijetke dobrote. Istakao se i kao govornik i kao pjesnik. Naprotiv je Maksim bio strog i odlučan. Nakon smrti Gordijana izabrao je senat Balbina i Maksima carevima i tako istakao povratak (barem prolazni) starorepublikanskim načelima (2 konzula). Da se istakne načelo kolegijalnosti, postali su obojica istodobno veliki svećenici (Pontif. max.).

LIT.: Dumont, Mélanges d’archéologie et d’épigraphie, réunies par Th. Homolle, Pariz 1892.