BALAAM (hebr. Bileam »zatornik«), sin Beorov iz Pethora na Eufratu, prorok podrijetlom iz neznaboških naroda, pozvan prigodom prolaska Izraelaca preko zemlje moapske od kralja Balaka, da izrekne prokletstvo na Izrael, ali poučen čudesnim govorom magarice i pojavom anđela, mjesto prokletstva izrekao je po Božjem nadahnuću, makar i protiv svoje volje, blagoslov izraelskom narodu. Ujedno je tom prigodom prorekao »da će izaći zvijezda iz Jakova, podići se šiba iz Izraela, da obori vođe moapske i opustoši sve potomke Setove« (IV. Mojs., 24, 17). To nije bilo po volji moapskom kralju Balaku, koji ga je poslao da prokune Izraela, a ne da ga blagoslovi. Balaam mu reče: »Kako da prokunem onoga, koga Bog ne proklinje?« Ali kad se Balaam vratio k Moapcima, dade im opak savjet, da zavedu Izraelce na grijeh bludnosti, pa će im time najviše nauditi. No Mojsije dade oštro kazniti one, koji su se dali zavesti na taj grijeh, i tako osujeti zlopaku namjeru moapskoga kralja Balaka i proroka Balaama.

LIT.: E. Kalt, Biblisches Reallexikon, I. sv., Paderborn 1938.