BAEYER, Adolf von, *Berlin 31. X. 1833, † Starnberg (kod Münchena) 20. VIII. 1917, njemački kemičar, sveuč. profesor u Berlinu (1868) Strassburgu (1872) i Münchenu (1875). U svojim naučnim radovima (oko 300) bavi se organskom kemijom; pronašao je nove metode za organsku sintezu, razjasnio konstituciju indigo-modrila i pokazao njegovu sintezu iz indola; istraživač konstitucije mokraćevine, benzola, terpena; sintetizira organske boje kao eosin, gallein i dr. Prvi je pokušao razjasniti asimilaciju ugljične kiseline u zelenim biljkama. G. 1905 dobiva Nobelovu nagradu za kemiju.