AUGMENTATIV (lat. učeni pridjev od apstraktne imenice augmentum »povećanje« od augeo »umnažati, povećavati«) lingvistički je naziv za riječi, u kojima je značenje uvećavanja izraženo nekim sufiksima, kao u izvedenicama ljudèskara, babètina od bȁba, ženètina, žentùrina od žena i t. d. Obratno značenje izriče deminutiv (v.). Uz augmentativno značenje veže se vrlo često i pejorativno značenje. Oba značenja idu u semantiku, tvorbu riječi (morfologiju) i stilistiku. Razlikujemo augmentativne i deminutivne izvedenice, kao i sufikse, koji služe za njihovu tvorbu.

LIT.: T. Maretić, Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga jezika, II. izd., Zagreb 1931; P. Skok, Pregled francuske gramatike, I. sv., Zagreb 1938; A. Leskien, Grammatik der serbo-kroatischen Sprache, Heidelberg 1914.