ANDRIOLIĆ, Marko, Trogiranin, »meštar od sv. pisma i tumač pri crikvi trogirskoj«, živio je sredinom 16. st. Prema bibliografskim podacima polihistora Julija Bajamontija (isp. Rad, knj. 192) izdao je štampom 1579 u Mlecima »Nauk katoličaski za dicu hrvatskoga jazika po Dalmaciji«; u izdanju od 1585 ima ovaj natpis: »Nauk katoličaski od sfete vire i od života krstjanskoga, za dicu i ostale hrvaskoga jezika«, a upravo je prijevod talijanske »Instruttione catholica per li fanciulli«, učinjen »po naredbi ... biskupa od Verone ... Augustina Vagliera«. Kao uzor za svoj pravopis spominje ga u »Ritualu rimskom« (»Blagomu i milomu štiocu«) i Pažanin o. Bartuo Kašić riječima: »Pisali su ovacimi latinskimi slovimi naše riči osven ostalih ovi, kojih sam ja pisma imao u ruci: ... a prvo od sfih Marko Andriulić u Vangelistaru Trogiranin«. Dugo se mislilo, da taj A. Vangelistar vremenski ide još na kraj 15. st., a svakako pred lekcionar fra Bernardina Splićanina. Međutim, A. je upravo izdavač njegova trećeg izdanja, koje je 1586 izdano pod natpisom »Pištule i evanjela po sfe godišće hrvatskim jazikom stumačena, novo prištampana i s pomnjom privijena, po načinu novoga Misala narejena po sfetoj materi crikvi«.

LIT.: Marko Andriolić Trogiranin, zaboravljeni pisac 16. vijeka, u Belićevu »Zborniku«, Beograd 1921.