ABSOLUTIO AB INSTANTIA, tehnički izraz starog in kvizitornog kaznenog postupka (→ Kazneni postupak II). Znači takvo otpuštanje optuženika ispod suđenja, koje nije istovjetno s pravim oslobođenjem od optužbe. Optuženi se otpušta ispod suđenja samo privremeno, t. j. tako dugo, dok se protiv njega ne pribave jači dokazi. Odluku o a. a. i. donosio je kazneni sud, kada su protiv optuženika postojali osnovi sumnje, koji su ga dovodili u vezu s kažnjivim djelom, o kojem se radilo, ali opet nisu bili dovoljno jaki, da bi se na osnovu njih kaznena odgovornost optuženika mogla smatrati dokazanom.

Da dođe do primjene te ustanove, pretpostavljalo se, da postoji kakva pravna zapreka, da se optuženik podvrgne mučenju (torturi). Rijetko bi se događalo, da optuženik na mučilima ne bi priznao, a takvo se priznanje u ono doba, uz ispunjenje izvjesnih formalnosti, smatralo potpunim dokazom za kaznenu odgovornost optuženikovu. Ako bi se na optuženog primijenile sve predviđene vrste mučenja, a on ne bi priznao, oslobađao bi se potpuno od optužbe, a ne bi bio samo privremeno otpušten ispod suđenja (→ Mučenje u kaznenom postupku). U slučaju a. a. i. sud je mogao otpuštanje ispod suđenja vezati za stanoviti rok, pa bi se optuženik potpuno oslobodio od optužbe, ako se do isteka tog roka protiv njega ne bi pojavili jači dokazi i on ne bi bio osuđen. Kod najtežih kažnjivih djela sud takav rok obično nije postavljao: u tim je slučajevima kazneni progon bio nezastariv. Nestankom inkvizitornog kaznenog postupka iz prava evropskih država nestalo je i te ustanove, koju suvremena procesna prava ne poznaju.