ALUMOSILIKATI su soli alumosilicijskih kiselina. Ruski mineralog V. I. Vernadski je utvrdio ove alumosilikate: M₂Al₂SiO₆, M₂Al₂Si₂O₈, M₂Al₂Si₄O₁₂, M₂Al₂Si₆O₁₆, M₂Al₂Si₈ O₂₀, M₂Al₂Si₁₀O₂₄ i M₂Al₂Si₁₂O₂₈; M2 je jednovaljani metal. Iz M₂Al₂Si₂O₈ daju se izvesti ostali alumosilikati dodatkom 2SiO₂, a alumosilikat M₂Al₂Si₂O₈ izveden je iz alumosilikata M₂Al₂SiO₆ dodatkom SiO₂. Teorijski dadu se alumosilikati svesti na hidrate (kiseline) H₂Al₂SiO₆, H₂Al₂Si₂O₈ i t. d. i na analogne anhidride gubitkom H₂O, dakle Al₂SiO₅, Al₂Si₂O₇ i t. d. Vernadski je pronašao, da se alumosilikati dijele u dvije samostalne grupe. U jednu pripadaju soli formule M₂Al₂SiO₆. To su soli kloritske jezgre. Drugoj grupi pripadaju svi drugi alumosilikati. Ovi stvaraju soli kaolinske jezgre. Od svih minerala alumosilikati su najrasprostranjeniji u Zemljinoj kori. Samo glinenci (kalijski, natrijski i kalcijski alumosilikati) sastavljaju 59.5% svih eruptivnih stijena, a one su ishodište svim ostalim stijenama Zemljine kore. Uz neke fizičko-kemijske procese postaju iz alumosilikata mnogi i veoma različiti minerali. Oni su matica svih vrsti gline.

LIT.: Vernadski, Theorie der Silikate, Zeitschrift für Krystallographie und Mineralogie, 34., str. 35; W. Wahl, Über die Konstitution der Silikate, Zeitschrift für Krystallographie i t. d., 66., str. 33.