ALOBROŽANI (Allobroges), narod u jugoistočnoj Galiji, između Rhône, Isère, Ženevskog jezera (Lacus Lemanus) i Grajskih Alpa, u današnjoj Dauphinéji i Savoji. Kad je Hanibal (218 pr. Kr.) prelazio preko južne Galije, da prodre preko Alpa u Italiju, našao je na svom putu A. i prešao preko njihova teritorija. U ratu s Rimom 122 i 121 pr. Kr. bijahu A. i njihovi saveznici Arverni potučeni kod Vindaliuma od Gneja Domicija Ahenobarba (122), a iduće godine (121) potuče ih do nogu Kvint Fabije Maksim Emilijan na ušću Isère. A. bijahu sada pokoreni i pridruženi novoj galskoj provinciji. U doba Katilinine urote kušali su urotnici, da ih za sebe pridobiju preko jednog njihova poslanstva, koje se tada u Rimu nalazilo, ali su alobroški poslanici obavijestili o tome konzula Cicerona, koji dade Katilinine pristalice uhapsiti (u prosincu 63 pr. Kr.). Slijedeće godine pobuniše se A. protiv Rima, ali ih Gaj Pomptin svlada i ponovo pokori (61 pr. Kr.). Kad je Cezar osvajao Galiju, ostadoše vjerni Rimu, i ako su ih ostali Gali zvali, da im se pridruže. Glavni njihov grad bio je Vienna (Vienne), koji je u carsko doba postao važan. Od ostalih spominjemo Genavu (Ženeva) i Cularo (Gratianopolis, Grenoble).

Kad je August razdijelio galske provincije, uđoše A. u provinciju Gallia Narbonensis; za Dioklecijana su A. u zasebnoj provinciji Gallia Viennensis s glavnim gradom Viennom.

LIT.: Jullian, Histoire de la Gaule, III., Pariz 1909; Hubert, Les Celtes depuis l’époque de la Tène et la civilisation celtique, Bibliotèque des synthèse historique, sv. 2, Pariz 1932.