ELATIV (novolatinski pridjev elativus, t. j. casus »padež«, od lat. elatus »iznesen«) označuje u ugrofinskoj deklinaciji padež, koji izražava prostorno ili vremensko kretanje iz unutrašnjosti napolje i može se prevesti hrvatskim priedlogom iz. Pravi se na pr. u madžarskom pomoću postpozicije -böl -bol, kao kézböl »iz ruke«, házbol »iz kuće«. U gramatikama nekih jezika upotrebljava se ovaj pridjev i za t. zv. absolutni superlativ. Primjer: tal: ricchissimo »vrlo bogat«, benissimo »vrlo dobro«. Lat. elatus znači naime i »visok, uzvišen«.P. S.