EKVIVALENCIJA u matematici je vrlo obći matematički odnos, na temelju kojega se vrstaju elementi zadana skupa matematičkih predmeta, što ih taj odnos veže u točno omeđenu cjelinu, a odvajaju od svih drugih, koje taj odnos ne veže. Kaže se, da elemente zadana skupa veže odnos e-e, ili da su oni međusobno ekvivalentni, ako za svaka dva elementa skupa vriede zakoni: 1) refleksivnosti, po kojem je svaki element ekvivalentan sa samim sobom; 2) simetrije, po kojem iz e-e elemenata a i b sliedi i e. elemenata b i a; 3) tranzitivnosti, na temelju kojega iz e-e elemenata a i b, te b i c sliedi e. elemenata a i c. Veza, koja izvodi ekvivalenciju, vrlo je raznolika. Tako su u elementarnoj geometriji ekvivalentni likovi, kojima su ploštine jednake (Legendre). U teoriji iracionalnih brojeva e. dvaju brojeva znači, da im se razvoji u neprekinuti razlomak podudaraju od jednog djelomičnog nazivnika dalje. U teoriji skupova dva su skupa ekvivalentna, ako im elemente veže obostrano jednoznačna veza tako, da svakom elementu prvoga pripada određeni element drugoga i obrnuto; za njih se tada kaže, da su im jednake potencije ili jednaki transfinitni kardinalni brojevi (na pr. skup svih prirodnih brojeva i skup svih tâkih brojeva ili skup svih racionalnih brojeva). U teoriji grupa pojam je e-e vezan uz pojam transformacije: dva su elementa grupe A i A₁ ekvivalentna s obzirom na grupu, ako ima jedan element grupe C takav, da se A može predočiti u obliku A = C^-1A₁C, t. j. da A izlazi iz A₁ transformacijom. U teoriji su kvadratnih forma dvie forme ekvivalentne, ako jedna prelazi u drugu substitucijom, kojoj su koeficienti cieli brojevi determinante 1. U matematičkoj su logici dva izričaja, nastala spajanjem jednostavnijih izričaja s pomoću logičkih konstanata »i«, »ili«, »ne«, »ako-tada«, ekvivalentna, ako isto znače, t. j. ako im je vriednost s obzirom na istinost jednaka (na pr. dvostruka negacija neke tvrdnje ekvivalentna je sa samom tvrdnjom).Ž. M.