EKSUDATIVNA DIATEZA (grč. διάϑεσις »razlučivanje, raztvaranje«) sklonost je, osobito male djece, na izvjestne bolesti kože i sluznica, koje se očituju raznim osipima, odn. kataralnim pojavama. Takve su eksudativno-diatetične bolesti na koži: različni dugotrajni ekzemi, intertrigines, crusta lactea (»Vierziger«) i sl. Na sluznicama očituje se e. d. u obliku čestih očnih i nosnih katara, upala mandula (tonzila), čestih bronhitida i napadaja astme, laringitisa, pseudokrupa, izvjestnih crievnih oboljenja (»eozinofilne krize«), vulvovaginitisa, cistitisa, a vjerojatno se može ovamo ubrojiti i »lingua geographica«. Kožne žliezde su pritom često povećane; takva su djeca obično nemirna, loše spavaju (sve to radi jakog svrbeža i konsekutivnih infekcija), a znadu biti debela i blieda (»limfatična«). Drži se, da je i e. d. nasljedna kao i druge konstitucionalne anomalije. Sama bolest vezana je naročito na mužki spol. No čini se, da je hereditarnost samo recesivna. Kod nekih obitelji pojavljuje se e. d. veoma često, i to kod dječaka odprilike dvaput češće nego kod djevojčica. — Naziv »e. d.« potječe od pediatra Czernoga, koji je svojom hipotezom o »diatezi« proširio okvir stare »humoralne« patologije. — Ima još i drugih diateza, kao na pr. hemofilna, limfatična i uratična diateza. Često su različni simptomi, odn. ti raznovrstni oblici diatezâ međusobno i s e-om d-om vezani, kao na pr.: Ekzema chronicum, arthritis urica, neki oblici diabetesa, česte angine, bronchitis, asthma, pretilost, neurolimfatizam, pa i alergična preosjetljivost kod prehrane i sl. Kako se kod e-e d-e radi o konstituciji, liečenje može biti obično samo simptomatično: prirodna njega, hrana po mogućnosti što vegetabilnija, t. j. što manje mlieka, jaja, riba i mesa, koja ima biti kvantitativno bliža minimumu (= 3—4 decinemsiqua, a ne 6—7 kao kod normalne djece). Veoma povoljno utječe na kožne i respiratorne pojave naša morska klima; u drugom redu dolazi u obzir još i gorska klima (600—1000 metara nad morem). Medikamentozna terapija je veoma tegotna.E. M.