EKSTRAKT. Ekstrakti su djelomično ili posve izparene izcrpine droga, odnosno ljekovitih biljaka ili njihovih sokova. Droge, određene za pravljenje ekstrakta, moraju biti sušene na zraku i do propisanog stupnja usitnjene. Za ekstrahiranje upotrebljava se voda, koncentrirani alkohol ili običnije razrieđen vodom, zatim eter ili smjesa etera i alkohola. Ove tekućine moraju biti propisane jačine i količine. Prema tome imamo vodene, alkoholne, eterno-alkoholne i eterne e-e, ali najviše ima vodenih i alkoholnih, dok je od eternih oficinalan samo još Extr. filicis maris, a alkoholno-eternih u novije doba uobće više nema, jer posljednji od njih, i to Extr. Cubebarum, nije više oficinalan.

Priređivanje e-a sastoji se iz dva diela, i to: iz pravljenja izcrpine droge i iz pretvaranja te izcrpine u ekstraktnu formu. Droge se mogu s pomoću maceracije, odnosno digestije ili perkolacije ekstrahirati. Ako način nije izričito propisan, prave se e-i perkolacijom. Metoda maceracije je brža, ali perkolacija je podpunija i točnija. Kod izcrpljivanja vodom mora se postupak obaviti što brže, da se izbjegne eventualno razpadanje djelatnih tvari ili pliesan na drogi. U perkolatoru pravi se izcrpina droge na sliedeći način: dno se perkolatora pokrije čistim pamukom, na koji se stavi propisano usitnjena droga pokrita odozgo papirom za filtriranje. Donji se otvor perkolatora otvori, zatim nalije tekućinom za ekstrahiranje, da čitava droga bude pokrivena. Kad tekućina počne teći kroz donji otvor u kapljicama, zatvori se taj otvor i ostavlja 48 sati pri običnoj toplini. Iza stajanja pipac se otvori i pusti, da tekućina polagano kaplje, a droga se nadolieva preostalom tekućinom. Broj kapi u minuti određuje se prema količini droge. Droge se izcrpljuju po nekoliko puta. Perkolati, dobiveni drugim i sliedećim izcrpljivanjem, izparuju se na vodenoj pari ili u vakuumu. Kad dobiju konzistenciju sirupa, izmiešaju se s prvim perkolatom i dopune s toliko čiste tekućine, dok se ne dobije 100 dielova tekućeg e-a, ili se duže izparuju, da dobiju željenu konzistenciju. Prema gustoći kod obične temperature dielimo e-e: 1. na tekuće (Extracta fluida), 2. na židke (Extr. tenua), 3. na guste (Extr. spissa) i 4. na suhe (Extr. sicca), koji se mogu razribati u prah. U novije doba preporučuju se većinom suhi e-i, jer je kod njih najmanja mogućnost razpadanja ili mienjanja djelatnih tvari. Suhi e-i čuvaju se u suhim dobro zatvorenim posudama nad pečenim vapnom. Narkotičnim suhim e-ima primieša se jednaka količina dekstrina.

E-i ne smiju biti pljesnivi te ne smiju imati miris i okus po zagorenom, a valja ih čuvati u dobro zatvorenim posudama na tamnom, suhom i hladnijem mjestu. Suhi e-i ne smiju imati više od 5%, a gusti 15—20% vlage.B. A.