EHRENFELS, Christian Freiherr, * Rodaun 20. VI. 1859, njem. filozof i psiholog, stoji pod utjecajem Brentana i Meinonga. Težište njegova rada leži u aksiologiji, gdje se iztiče kao predstavnik voluntaristički osnovane aksiologije. Po njegovu mišljenju vriednost nekog predmeta leži u njegovoj »poželjnosti«, a definira je ovako: »Vriednost je odnos između objekta i subjekta, u kojem se izražava, da subjekt neki objekt ili doista želi ili bi ga želio, kad ne bi bio uvjeren o njegovoj eksistenciji.« Slaže se s J. Cohnom u tom, da vrjednote dieli u intenzivne (vlastite) i konsekutivne (radne). Od teorije vriednosti prelazi napose na područje etike. Najviša moralna vriednost je ostvarenje što veće sreće zajednice. Zastupnik je t. zv. evolucionističke etike. — U psihologiji je E. jedan od začetnika škole, koja se kasnije razvila pod imenom »berlinska škola« (Köhler, Wertheimer), a zastupa, nasuprot analitičkoj psihologiji, mišljenje, da su cjeloviti duševni likovi (Gestaltqualitäten) primarniji od pojedinačnih psihičkih elemenata.

GLAVNO DJELO: System der Werttheorie, Leipzig I., 1897, II., 1898.V. F-ć.