EGIDA (αἰγίς »kozina, štit od kozje kože; oluja«), različitim životinjskim (obično lavljim) likovima ukrašeni štit Zeusov, kojim on potresa i uzmahuje, da njime zastraši protivnike i ljude uobće, kako se to opisuje na pr. u Iliadi (Δ, 167); načinio ga je Hefest (B, 447). Nose ga i Atena (Atena Promahos u muzeju u Napulju) kao i Apolon (čini se, da je Apolon Belvederski držao u ruci egidu). Vjerojatno je e. bila izprvično od kozje kože, odakle joj i ime. Kad Zeus razmahuje egidom, bljeska i grmi, pa se rieč e. dovodi u vezu s olujom i s olujnim oblakom te oblakom uobće. U prenesenom značenju znači odprilike isto, što i rieč »zaštita«; tako se govori na pr., da je nešto načinjeno pod nečijom egidom. U poklasičko doba dobiva e. oblik kao nekog ogrtača te je kod helenističkih i rimskih vladara simbol moći i vlasti, na pr. u Aleksandra Velikoga (medaljon iz Abukira), Augusta (kamen iz Firence), Kaligule (kip iz Pompeja).V. P-k.