EEKHOUD, Georges, * Antwerpen 27. V. 1854, † Bruxelles 30. V. 1927, belgijski književnik francuzkog jezika. Realist, ali i epski pjesnik senzualnog života. Volio je ponižene, jadnike, izobćenike, najniže slojeve suvremenog družtva i civilizacije uobće; volio ih je sa svim njihovim manama opisujući ih jezikom neobično smionim. No volio je i puk, koji radi i koji se zabavlja. Unatoč pretjeranoj upotrebi novih kovanica, dialektalnih izraza i lokalnoj boji, koja se mienja zajedno s običajima, ono, što je kod njega bitno, ostat će kao djelo velikoga umjetnika u slikanju istinskog života.

BIBL.: Myrtes et Cyprès, 1877; Zigzags poétiques, 1877; Henri Conscience, 1881; Kees Doorik, 1883; Kermesses, 1884; La Faneuse d’amour, 1900; Nouvelles Kermesses, 1887; La nouvelle Carthage, 1888; Cycle patibulaire, 1892; Mes communions, 1895; L’autre vue, 1904; Dernières Kermesses, 1920; Teniers, 1926; Proses plastiques, 1929.

LIT.: G. W. Black, The life and works of Georges Eekhoud, 1930; M. Bladel, L’oeuvre de G. E., 1922; H. Van Puymbroeck, G. E. en zyn werk, Amsterdam 1914.

PRIEVODI: Kees Doorik, preveo N. Andrić, Zagreb (ZB) 1933; Crveni pijetao (Tisuću najljepših novela, sv. 51, Zagreb 1933).P. Cl.