EEDEN, Frederik Wilhelm van, * Haarlem 1860, nizozemski pjesnik, pripovjedač i dramatik. Učio medicinu u Amsterdamu, specializirao se u psihiatriji i od 1895 nastanio se u Bussumu. Kao jedan od osnivača pokreta Nieuwe Gids i od 1885—93 urednik istoimenog časopisa tu je objavio pripoviest De kleine Johannes prikazujući u legendarnom obliku nježnu dječju dušu. Ta se pripoviest pribraja među klasična djela nizozemske književnosti. 1905 i 1906 dodao je drugi i treći dio, koji su više obojeni socialno i satirički. 1892 izdao je Viator, het boek van de Liefde, djelo maglovito simbolistično. Eeden se priklonio najprije marksizmu te je i osnovao u Bussumu (1899) neku vrst komunističke kolonije, Walden, koja je ubrzo propala. Van de koele meren des doods (1900) bavi se individualnom psihologijom, De Nachtbruid (1909) autobiografskog su značaja. Proučavajući Tolstoja i Tagorea priklanjao se sve više misticizmu, dok se nije nakon duga traženja obratio na katolicizam (1922). U trilogiji Sirius en Siderius (1912, 1914, 1924) treći je dio izrazito katolički. — Kao lirski pjesnik izdao je Het lied van schijn en wezen (1895, 1910 i 1922 u tri knjige). Ellen (1891) je elegijski dirljiva. Najznačajnije su mu drame: De gebroeders, tragedie van het recht (1894), Lioba (1897), Minnestral (1907), Het beloofde land (1909), De Heks van Haarlem (1905). Lirika mu je raznolika i bogata, ali nejednake vriednosti.Lj. M.