EBERHARDT, Isabelle, * Meyrin (Ženeva) 1877, † Ain-Sefra (južni Oran) 21. X. 1904, francuzka spisateljica ruskog podrietla. S dvadeset godina tako se oduševila za islam, da je pošla u Alžir, ondje se nastanila, poprimila urođeničke običaje i odielo. Udala se za jednog spahijskog podčastnika, a umrla prigodom odrona zemlje, koji joj je srušio kuću. Pustolovne ćudi, puna čežnje za tajanstvenim, za slobodom i za neprestanim obnavljanjem dojmova, ona je stajala pod utjecajem Rousseaua, Tolstoja i Lotija. Uzpoređivali su je s Marijom Baškircev, ali se razlikuje od drugih pisaca po tome, što su njena djela odraz njenih pustolovina.

BIBL.: Dans l’ombre chaude de l’Islam, 1906. u suradnji s Victorom Barrucandom; Notes de route (Maroc, Algérie, Tunisie), 1908; Au pays de sable, 1914; Pages d’Islam, 1920; Trimardeur (roman), 1922; Contes et paysages, 1925.

LIT.: R. Lebel, Histoire de la littérature coloniale en France, 1931; F. de Miomandre, Figures d’hier et d’aujourd’hui, 1911; A. Simplex (Houbé), Histoire d’une collaboration ou les procédés littéraires de Victor Barrucand, Alžir 1911.P. Cl.