DŽIBRA (njem. Schlempe) zove se onaj dio sirovine, od kojeg se proizvodi žesta (špirit), a koji nije pretvoren u alkohol. Kod nas je običajna sirovina kukuruz, rjeđe krumpir i sladorna repa ili melasa (→ melasa i šećer). Pri proizvodnji žeste od kukuruza najveći se dio škrobnih sastojina pretvara diastazom u slador, a slador kvasnim gljivicama u alkohol, koji se destilacijom i deflegmacijom odvaja od sirovine. U ovome se zaostatku poslije destilacije u obliku kaše nalaze svi sastojni dielovi kukuruza, koji nisu pretvoreni u alkohol, dakle svi bjelanjci, masti, staničevina, mineralne soli i t. d. raztopljeni ili suspendirani u toploj vodi. Ta je kaša vrlo lako probavljiva, a daje se stoci kao odlična hrana u židku stanju ili se sječka tom kašom nakvasi, pomieša s njome te se ostavlja nekoliko sati da fermentira, kako bi i sječka (od slame, kukuruzovine) postala probavljivijom. Đubar od stoke, hranjene džibrom, sadržava prirodno sva biljna hraniva, što probavom nisu resorbirana, a prvobitna ih je sirovina, od koje je dobivena džibra, bila oduzela tlu, na kom je rasla; osim toga taj je đubar veoma bogat bakterijama, što raztvaraju okostnicu tla. Tako se đubrom, dobivenim od džibre, tlo obogaćuje i oplođuje. Stoga je razumljivo, da se fabrikacija žeste smatra gospodarskom industrijom »par excellence«, i sve države, koje žele pojačati gospodarstvo, nastoje industrijom žeste i dobivanjem džibre unapriediti poljoprivredu. — Dž. od krumpira i sladorne repe nije tako bogata hranljivim sastojinama, kao što je džibra od kukuruza, kako se vidi iz tabele o prosječnom sadržaju džibre: