DŽAZAR, Ahmed-paša, * oko 1720, umro u Siriji 1804, paša u Akki. Podrietlom iz Bosne (prema Bašagiću iz Fatnice) došao je u službi namjestnika Ali-paše Hećimovića 1755 u Egipat. Kasnije prieđe u službu egipatskih mameluka i postane kašif u pokrajini Buhaira. Kako je žestoko progonio tamošnje Beduine, prozvali su ga Džazar (mesar), pa je pod tim imenom i ušao u poviest. Kad je osumnjičen, da je ubio nekog bega, pobjegne u evropsku Tursku, ali se naskoro vrati u Buhairu i oženi djevojkom iz plemena Henadi. Ode zatim u Siriju i od kupljenih robova obrazuje četu, s pomoću koje uspije postići sve veće značenje. G. 1775 imenuje ga Porta rumelijskim beglerbegom pa namjestnikom u Sajdi, kojom je upravljao iz Akke, a nekoliko je puta bio valijom u Siriji. Pošto ga je Napoleon 1799 razbio, zatvori se u Akku, koju je uz pomoć englezkog brodovlja obranio i tako prisilio Napoleona, da napusti daljnje osvajanje Sirije. Premda su ga na Porti smatrali odmetnikom, održao se do kraja zbog zasluga u suzbijanju buntovnih Vahabita. U njegovoj je družini bilo mnogo Bosanaca i Hercegovaca.

LIT.: Enzyklopaedie des Islam I., 1913, s. v. Djazzar-Pasha, str. 1078; S. Bašagić, Znameniti Hrvati Bošnjaci i Hercegovci u turskoj carevini, Zagreb 1931; T. Koetschet, Džezar Ahmed paša, Nada 1901.U.