DUROCHER, Joseph-Marie Elisabeth, * 31. V. 1817, † Rennes 3. XII. 1860, francuzki prirodoslovac. G. 1835—37 uči politehničku školu u Parizu i postaje rudarski inženjer; 1839 i 1840 sudjeluje u francuzkoj znanstvenoj ekspediciji za proučavanje sjevernoevropskih krajeva; kasnije postaje profesor na fakultetu u Rennesu. Bio je dopisnik parižke akademije.

Dao je niz znatnih radova na području nauke o kamenju i nauke o rudnim ležištima. Kao podlogu za klasifikaciju kamenja uzeo je njegov kemijski sastav. I sam je obavio brojne kemijske analize kamenja, a proučavao je i sastav raslinstva kao i sastav morske vode. Nije se međutim zadržavao samo na pukom opisivanju kamenja i rudnih ležišta, nego je znatan dio života posvetio proučavanju njihova postanka iznoseći pritom nazore, koji su i danas suvremeni. Proučavajući postanak kamenja, koje nastaje ohlađivanjem iz raztaljene užarene zemaljske mase, koja dolazi iz dubina zemlje, izriče on jasno misao, da magma predstavlja raztopinu različnih tvari. Posljedica toga će biti da će se ona skrutnuti postepeno u čvrst kamen uz nižu temperaturu, nego što su tališta pojedinih rudnih sastojaka u kamenu, slično kao što se i slana voda ledi pri nižoj temperaturi nego čista voda. Predpostavljao je, da postoje dvie osnovne ili temeljne magme. Raznoliko eruptivno kamenje, koje opažamo na Zemlji, izvodi on iz njih likvacijom uvodeći na taj način u nauku o postanku eruptivnog kamenja pojam diferenciacije magme (v.).

Proučavanje rudnih ležišta privuklo je njegovu pažnju na hlapljive sastojke magme, t. j. na različne plinove i pare u njoj. Njihovu ulogu pri stvaranju ruda nastojao je on odgonetnuti provođenjem najraznolikijih pokusa izpitujući osobito djelovanje sumporovodika na kovinske kloride. Tim je načinom uspio umjetno načiniti mnoge rude u svom laboratoriju. — Bavio se mnogo i pitanjem pretvorbe (metamorfoze) kamenja obuhvativši široko i duboko metamorfne procese.Lj. B-ć.