DURANDUS, de S. Porciano, * St.-Pourcain oko 1275, † Meaux 10. IX. 1334, dominikanac, filozof-teolog. Učenik Jakova iz Metza, učitelj bogoslovlja u Parizu, 1313 lektor S. Palatii u Avignonu, 1317 biskup u Limouxu, Le Puyu i konačno u Meauxu. Nazvan je »doctor modernus«, a kasnije »doctor resolutissimus«. Zastupajući u svojim komentarima k Lombardovim sentencijama u mnogim točkama nauku protivnu sv. Tomi Akvincu izazvao je odpor vlastitoga reda te je za čas popustio, ali u 3. izdanju svojih djela zastupa opet augustinski pravac i u mnogim točkama prianja uz Duns Skota. U nauci o gledanju Boga iza smrti bili su mu neki stavci osuđeni, ali ga je uzeo u zaštitu Benedikt XII.T. H.