DUPUYTREN, Guillaume, barun, * Pierre-Buffière 6. X. 1777, † Pariz 8. II. 1835, najveći francuzki kirurg prve polovice 19. st. Od 1794 prosektor je u Parizu, 1802 kirurg u bolnici Hôtel-Dieu, 1815 glavar kiruržkog odjela, no već od 1812 profesor operativne kirurgije. Bio je izvanredan kao liečnik, kao operater, učitelj i učenjak. Malo je dielova kirurgije, u kojima ne bi stvorio nešta novo. Bavio se kostolomima i izčašenjima, podvezivanjem žila, ozljedama ratnim oružjem, aneurizmima, karbunklom, delirijem nervoznim i tremensom, kilama, operacijom kamenca u mokraćnom mjehuru i mnogim drugim pitanjima. Bio je dvorski kirurg Luja XVIII. i Karla X. U oporuci ostavio je 200.000 franaka za osnutak katedre za patoložku anatomiju na medicinskom fakultetu u Parizu. Kada je brigu za tu katedru preuzela država, tim je novcem osnovan Musée Dupuytren.

Njegovim je imenom nazvan jedan oblik kostoloma fibule i jedna bolest fascije kožure dlana: Dupuytren-kontraktura. Od djela važnija su mu Leçons orales de clinique chirurgicale faites à l’Hôtel-Dieu de Paris, 4 sv., Pariz 1830—34, Traité théorique et pratique des blessures par armes de guerre. Ovo posljednje djelo su izdali pod njegovim vodstvom A. Paillard i Marx 1834. Njegove su operacione metode obrađene u djelu: Roche i Sanson, Nouveaux éléments de pathologie médicochirurgicale, 4 sv., Pariz 1825—28.