DUPUIS, Charles-François, * Trye-Château (Oise) 26. X. 1742, † Is-sur-Tille 29. IX. 1809, francuzki filozof i učenjak. Svršivši teologiju postao je profesor na koležu u Lisieuxu, zatim je izučio pravo, napustio svećenički stalež i postao odvjetnik. Zanimao se za mnoge nauke pa je polazio Lalandova predavanja iz astronomije, i to ga je bez sumnje navelo na njegov sustav tumačenja vjerovanja, koji je on prikazao najprije u svom djelu Mémoire sur l’origine des constellations et sur l’explication de la fable par le moyen de l’astronomie (1781). G. 1787 imenovan je profesorom latinskog govorničtva na Collège de France, a 1788 postao je članom Académie des Inscriptions. Za revolucije imenovao ga je konvent jednim od povjerenika u pokrajini za nadzor primjene zakona o javnoj nastavi. Najpodpuniji prikaz njegove teorije nalazi se u njegovu djelu Origine de tous les cultes ou la Religion universelle (Pariz 1795, 4 sv. i atlas, više ponovnih izdanja). On vidi u božanstvima životinjskog ili ljudskog oblika samo simbolične prikaze Sunca, zviežđa ili prirodnih sila.

I kršćanski misteriji su mu tek jednostavne alegorije. Unatoč izhitrenosti i samovoljnosti D-ovih tumačenja njegov se sustav proširio osobito, kada je objelodanio skraćeni prikaz (Abrégé, 1796), čitkiji i snažniji, nego što je veliko njegovo djelo, i koji je postao jednim od glavnih oruđa protuvjerske propagande revolucionaraca. Kritike i pobijanja toga djela bile su mnogobrojne (na pr. B. Lambert, La vérité et la sainteté du Christianisme, vengées contre les blasphèmes et les folles erreurs du livre intitulé: Origine de tous les cultes... Pariz 1796). No najpronicaviju kritiku dao je J. B. Pérès, koji je, upotriebivši D-ove metode i argumentiranja, dokazao, da Napoleon nije nikada postojao, i da je i on bio samo sunčani mit.

LIT.: Dacier, Eloge de Dupuis, Mémoires de l’Académie des Inscriptions, sv. V.J. D-e.