DUNOYER, Charles, * Carennac (Lot) 20. V. 1786, † Pariz 4. XII. 1862, francuzki ekonomist. Od 1832 član Akademije moralnih i političkih znanosti. Osnovao je sa Charlesom Comteom časopis Le Censeur, u kom je protiv političke reakcije za vrieme restauracije zastupao načela najveće političke i gospodarske slobode. Kao i suvremenik Saint-Simon traži D., da se u javnom životu otvore putovi jedino talentima, a u gospodarstvo da se država što manje pača. Zbog slobodarskog stava bio je D. često kažnjavan. Za Louis-Philippa ulazi u javnu službu kao prefekt. Kratko vrieme vrši službu knjižničara kraljevske knjižnice. Od 1838—51 član je Državnog vieća. Kad se povukao iz javnih služba, posvećuje se znanstvenom radu, naročito na području gospodarskih znanosti.

Za razliku od englezkih ekonomista klasičara, koji su ili gledali na razvoj gospodarstva s puno pesimizma (Ricardo i Malthus) ili imali u vidu gospodarsku proizvodnju samo s materialističke strane, D. gleda na gospodarstvo s duhom najvećeg optimista i slobodarca, a uz to povezuje slobodni gospodarski život s etikom, moralom i političkom slobodom. Jedino gospodarska utakmica može izdići čovječanstvo iz biede. D. ne vjeruje ni u kakvu moć udrugarstva, koje neki ekonomisti njegova doba smatraju panacejom sviju nevolja. Neprijatelj je etatizma i intervencionizma u kojem god obliku: radničkog zakonodavstva, protekcionizma ili ograničavanja privatnog vlastničtva; on je i protiv udruživanja pojedinaca, gdje bi se njime sprečavala slobodna utakmica.

U proizvodnji dobara pridaje D., protivno od fiziokrata, najveću važnost radu, jer sama priroda ne vrši nikakve uloge. Tu će tvrdnju prihvatiti kasnije socialisti. S obzirom pak na sama dobra ne postoji nikakva razlika između materialnih i nematerialnih dobara. Svrha im je, da se zadovolje čovjekove potrebe. Nema zato razlike između kruha i liepe pjesme, jer jedno i drugo služi samo zadovoljavanju potrebe. Dosljedno tome nema nikakve razlike ni po vriednosti između tjelesnog i duševnog rada. Za D-a (u skladu s fiziokratima) nema jedino trgovina proizvodne vriednosti. Kupiti i prodati nije nikakav rad. To je stvarno samo izmjena izvršenog rada po načelu do ut des.

Iako je D. napisao svoje najširokogrudnije slobodarske i optimističke ideje davno prije Bastiata, ipak je ime Bastiatovo posve zasjenilo osobu i rad D-a. Tome će biti razlog, što je B. svojim stilom i okretnošću novinara znao dati svojim idejama jači odziv.

BIBL.: L’Industrie et la Morale considérées dans leurs rapports avec la liberté, 2 sv., Pariz 1825. Isto je djelo tiskano g. 1830 pod naslovom Nouveau traité d’économie sociale, a g. 1845 i 1885 u 3 sv. pod naslovom De la liberté du travail ou simple exposé des conditions dans lesquelles les forces humaines s'exercent avec le plus de puissance; La révolution du 24 Février 1848, Pariz 1849.M. I.