DÉROULÈDE, Paul, * Pariz 2. IX. 1846, † Nica, 30. I. 1914, francuski pjesnik i dramski pisac. Napustivši pravne nauke posvetio se književnosti i mnogo putovao. G. 1870 javi se kao dobrovoljac u francusku vojsku, bude zarobljen i odveden u Šlesku, ali pobjegne i ponovno sudjeluje u ratu na Loiri i u istočnoj Francuskoj. Poslije rata ostade u vojsci, ali kao poručnik slomi nogu i dade ostavku. Svoje zanimanje i ljubav prema vojsci zadržao je i nadalje, kao sastavni dio svog rodoljublja, koje ga je međutim dovodilo do žestokih političkih sukoba. G. 1882 osnovao je »ligu rodoljuba« (Ligue des patriotes), a u dva maha bio je narodnim zastupnikom. Kao odlučni protivnik republikanskog režima upuštao se u pothvate, zbog kojih je 1900 osuđen na progonstvo, provedeno u Španjolskoj i u Austriji. Pomilovan vratio se 5. XI. 1905 u Francusku. Objelodanio je Chants du soldat (1872), Nouveaux chants du soldat (1875), Marches et sonneries (1881), Refrains militaires (1889), Poésies militaires (1896). Kao dramski pisac napisao je L’Heiman, dramu u 5 čina (praizvedba u Odéonu 1877), La Moabite (1880), dramu u 5 č. u stihovima, koju je cenzura zabranila prikazivati, La mort de Hoche, komad u 5 č. (1897). Napisao je i nekoliko romana i biografskih studija, a poznat je i kao predavač i govornik.

LIT.: C. Ducray, P. D., 1914.