DELAGE, Ives, * Avignon 13. V. 1854, † Sceaux (Seine) 7. X. 1920, francuski biolog i zoolog. Učio je medicinu i prirodne znanosti u Parizu, gdje je bio učenikom Lacaze-Duthiersa; od 1883 profesor zoologije na sveučilištu u Caenu, 1884 ujedno ravnatelj biološke stanice u Luc-sur-meru, 1886 profesor zoologije na Sorbonni, ujedno podravnatelj, a 1901 ravnatelj biološke stanice u Roscoffu. G. 1908 radi bolesti očiju prestao predavati, ali je do smrti upravljao biološkom stanicom.

U prvoj periodi rada bavio se kao eklektičar različnim zoološkim temama: anatomijom i fiziologijom krustaceja, razvitkom i sistematikom spužava, građom crva-plošnjaka Convoluta, kod kojega je otkrio živčani sustav, anatomijom kita Balenoptera, građom i sistematikom Ascidia, razvojem jegulje Conger. Klasična su mu istraživanja o razvitku Sacculine, parasitičkog raka u obliku vreće, koji živi na morskom pauku, ali ga ličinka odaje kao raka; otkrio je sve faze pretvaranja Cypris-stadija ličinke u parasitičku vreću. Bavio se i fiziološkim problemima, napose funkcijom polukružnih cijevi nutarnjeg uha i pokazao, da su to osjetila za saznanje rotacijskih kretnja. U 90-tim godinama prešao je k problemima opće biologije, naročito nasljeđivanju, građi protoplazme i oplodnji. Zastupao je krajnje epigenetičko stajalište. Nasljeđivanje tumači specifičkom kemijskom građom cijele protoplazme. Branio je nasljeđivanje stečenih svojstava i pobijao sve korpuskularne teorije nasljeđivanja. Poricao je individualitet kromosoma. Tada novo uskrslom mendelizmu nije pripisivao nikakvog značenja. Poznati su njegovi pokusi o umjetnoj partenogenezi i oplođivanju komadića jajeta bez jezgre. D-u je prvome uspjelo iz ličinke, proizvedene umjetnom partenogenezom, uzgojiti morskog ježa, odnosno morsku zvijezdu. Pošto je 1912 gotovo oslijepio, počeo se baviti psihološkim pitanjima, napose snom.

Glavna djela: L’évolution de la Sacculine, Arch. zool. exp., 1884; Études expérim. sur les illusions de direction pour servir à déterminer les fonctions des canaux demi-circulaires, 1886; Embryogénic des éponges, Arch. zool. exp. 1892; La structure du protoplasma et les théories sur hérédité et les grands problèmes de la biologie générale, Pariz 1895, 2. izd., 1902; Études sur la mérogonie, Arch. zool. exp., 1899; Hérouardom, Traité de zoologie concrète: La cellule et les Protozoaires, 1896; Les Vermidiens, 1897; Les Procordées, 1898; Les Mésozoaires et les Spongiaires, 1899; Les Coelenterées, 1901; s M. Goldsmithovom, Les Théories de l’évolution, Pariz 1909; La Parthenogénèse naturelle et expérimentelle, Pariz 1913; Le Rêve, étude psychologique, philosophique et litteraire, Pariz 1919; G. 1896 osnovao časopis L’Année biologique.

LIT.: M. Goldsmith, Y. D., Notice nécrol., L’Année biol. XXV., 1920—21.B. Z-k.