DARMESTETER, 1. Arsène, * Château-Salins (Alsace) 1849, † Paris 1888, predstavnik starije francuske romanističke škole; profesor na École des hautes études i na Sorbonni; istakao se sustavnim prikazom francuske tvorbe riječi i leksikološkim studijama (Formation des mots en français, 1874, De la création actuelle des mots nouveaux, 1875, La vie des mots, 1887, klasično djelo iz ovoga područja). Zajedno s Hatzfeldom i znamenitim etimologom Antoine Thomasom izradio je Dictionnaire général de la langue française, 2 sv., Paris, iza Littréa najbolji francuski rječnik. Poznat je i po ško. knjizi u 4 sv. Cours de grammaire historique de la langue française, Pariz 1891. U francuskoj historijskoj fonetici često se spominje t. zv. Darmesteterov zakon, koji kaže, da se vokali u intertonici jednako razvijaju kao u dočetnom slogu. Izučavao je francuske riječi u komentarima Talmuda (Les gloses françaises dans les Commentaires talmudiques de Raschi, Paris 1929). Važan je i za izučavanje starofrancuske epike; izdao je 1877 najstariji njezin spomenik Floovant. Ovo ime izvodi od franačke plemenske izvedenice Hlodoving »od plemena Hlodvika, Hlodviković« i dokazuje, da je starofrancuska epika postojala još u vrijeme Merovinga (De Floovante vetustiore gallico poemate et de merovingico cyclo). Zanimala ga i književnost 16. st. (Le seizième siècle en France, 1878, zajedno s Hatzfeldom).P. S.

2. James, * Château-Salins 28. III. 1849, † Maisons-Laffitte 19. X. 1894, francuski orijentalist, stariji brat jezikoslovca Arsène-a D-a. G. 1877 postao je profesor istočnih jezika na École des Hautes Études u Parizu, a 1885 na Collège de France, 1886 poslan u znanstvenoj misiji u Indiju i Afganistan. G. 1888 oženio se englesko-francuskom spisateljicom Mary Robinson, poznatom pod imenom Duclaux (v.). Objelodanio je: Haurvata et Ameretat, essai sur la mythologie de l’Avesta (1875, doktorska teza); Ormazd et Ahriman, leurs origines, et leur histoire (1877), Études iraniennes (1883), francuski prijevod Zend Aveste s komentarom (3 sv., 1892—3), Essais sur la littérature anglaise (1883), Les Prophètes d’Israël (1892). Po povratku iz Indije i Afganistana objelodanio je raspravu o afganskom jeziku i književnosti, prijevod afganskih narodnih pjesama i dojmove (Lettres sur l’Inde, 1889).

LIT.: G. Paris, James D., u Penseurs et poètes, 1896.