ČAPLJE (Ardeidae) pripadaju porodici ptica, koje su u srodstvu s rodama i ražnjima, a gaze plitku vodu visokim nogama ili gigaljama, zbog čega i dobiše ime »gigaljače« (po Gjurašinu). U č. je glava malena, dugačak kljun oštrobridast, a prsti dugački i tanki. Žive uz vode tekućice, bare i močvare, a hrane se najradije ribama, ali love i žabe, miševe i kukce. Lete izvrsno, a sve su naše vrste selice. Č. danguba i bijela velika grade gnijezda od suhih grančica, koje iznutra oblažu travom i šašem, među trskom i šašem, a ostale na drveću. Jaja su im zeleno modra i služe čovjeku kao hrana. Č. su štetne po ribarstvo. Njihovo se perje, osobito na hrptu mužjaka velike bijele čaplje, cijeni, pa se seljački momci i djevojke rado njim kite, a gospođe upotrebljavaju takve perjanice (»aigrette«) na svojim šeširima. U hrvatskoj fauni poznamo 9 vrsta čapalja: Siva čaplja (Ardea cinerea) s perjanicom na zatiljku i pod vratom. Čaplja danguba (A. purpurea) na tjemenu crna, inače rđasta. Bijela čaplja (Egretta alba) veća je i vitkija od sive, a stari mužjak ima na hrptu krasne isperke, dugačke kao vlasi. Vrlo je česta ta močvarica u slavonskim barama, Obedskoj bari, Palači kod Osijeka, na Hutovom blatu u Hercegovini i dr. U svim našim močvarama živi u velikoj množini srebrnasta čaplja (mala, Egretta garzetta). Nepravilno se i rijetko javlja kod nas slavonska čaplja (govedarica, Bubulcus ibis). U močvarama Neretve vrlo je česta žuta čaplja (Ardeola ralloides) rđasto žute boje, a na vratu nabuhla od dugačkog perja. Gak kvakavac (Nycticorax nycticorax) pepeljasto je siv s tri duga pera na zatiljku, a glava i hrbat su mu crni; leže se u velikoj množini, gnijezdo pravi na drveću; meso mu jedu. Čapljica voljak (Ixobrychus minutus) najmanja je čaplja (40 cm) s pernatim nogama sve do stopala, skače po drveću i penje se po glatkoj trsci. Ovamo ide i bukavac nebogled (Botaurus stellaris). U Africi živi zanimljiva krupnokljuna čaplja (Balaeniceps rex).K. B.