CYRANO DE BERGERAC, Savinien, * Pariz 6. III. 1619, † Sannois 28. VII. 1655. Učio je humaniora u beauvaiskom kolegiju u Parizu, gdje mu je, kažu, bio suučenik Molière. Jedan od nastavnika, profesor retorike Jean Grangier, poslužio mu je kao uzor za »Nasamarenog nadriučenjaka« (Le Pédant joué). Nakon toga se zagrijao za filozofijske nauke, slušao Gassendija, družio se s Campanellom i Michel de Marollesom. Oko 1638 stupio je u vojsku (Compagnie des gardes), sudjelovao u vojnama 1639 i 1640, bio ranjen i napustio službu 1641. Tada je izašao na glas kao kavgadžija i razbijač. Imao je nebrojene dvoboje, posvadio se gotovo sa svima prijateljima, poimence s Molièreom, Scarronom i Dassoucyom. Među njegovim pustolovinama ima i šaljivih dogodovština. Tako je u nastupu srdžbe mačem udario Briochéova majmuna. Konačno je 1653 stupio u službu vojvode d’Alençona. Suvremenici su ga držali luđakom i vizionarom. Njegova su djela u svojoj neobičnosti puna domišljatosti i izvornih misli. Molière se za svoje Scapinove vragolije ugledao u dva prizora iz Pédant joué (Scapin II, 7 = Pédant II, 4; Scapin III, 3 = Pédant III, 2). Komedija Pédant joué, napisana 1645, a prikazivana i objelodanjena 1654, dosta je slabo sastavljena, bez velike brige za vjerojatnost, sa značajevima, koji su pretjerani, ali se ističe pojedinostima, sretnim crtama i okretnošću stila. Tu je prvi put prikazan lik istinskog seljaka, a Molière će se nekoliko puta ugledati u taj uzor. Tragedija La Mort d’Agrippine (1653) ima uspjelih stihova i snažnih prizora. Neki kritičari drže, da su Swift i Voltaire (Micromégas) ponešto uzeli iz C-ove Histoire comique des États et Empires de la Lune, koju je 1656 izdao Lebret, i iz njegove Histoire comique des Étatts et Empires du Soleil (1662).

BIBL.: Većina njegovih djela nedavno je ponovno izdana: Oeuvres diverses: Lettres satiriques, amoureuses etc., Les Entretiens pointus, Le pédant joué, Le Mort d’Agrippine objelodanio F. Lachèvre, Pariz 1933; L’autre Monde ou les États et empires de la Lune et du Soleil, s uvodom L. Lachèvrea, Pariz 1933; Les oeuvres libertines (1619—1655), s uvodom F. Lachèvrea, Pariz 1921.

LIT.: P. Brun, C. de B., l’histoire et la légende, Pariz 1908; F. Lachèvre, C. de B., Pariz 1920; L.-R. Lefèvre, La vie de C. de B., Pariz 1927.J. D-e.