CYON, Élie, * Telsch u Litvi 25. III. 1842, † Pariz 5. XI. 1912, fiziolog. G. 1872 redoviti profesor anatomije i fiziologije najprije na fizikalno-matematičkom fakultetu, a onda na medicinskoj akademiji u Petrogradu. Na poziv Cl. Bernarda došao u Pariz i ondje se naturalizirao. Izdao je udžbenik fiziologije i mnoge rasprave iz područja fiziologije, a proučavao je i »tabes dorsalis«. Za svoja istraživanja živaca: nervus depressor, n. acceleratorius i vazomotorne funkcije nervi splanchnici dobio je 1867 Montyon-nagradu. Radnju Principes d’électrothérapie (Pariz 1873) nagradila je pariska akademija znanosti.

LIT.: Haberling-Hübotter-Vierordt, Biog. Lex., II. izd. 2, 161/2, Ergbd. 208. — Popis djela do 1910 nalazi se u djelu: Die Gefässdrüsen als regulatorische Schutzorgane des Zentralnervensystems (1910).V. B.