EISENMANN, Louis, * Haguenau 31. VII. 1869, † Pariz 14. V. 1937, francuzki povjestničar. Nakon rata 1870 njegovi su roditelji prešli iz Elzasa u Pariz, gdje je E. svršio škole i učio poviest na École Normale Supérieure i na Sorbonni, osobito kod G. Monoda i Seignobosa. Zarana počeo se baviti austro-ugarskim problemima, mnogo je putovao i naučio madžarski i češki. Prve svoje radove s toga područja objelodanio je u sv. XI. i XII. velike Lavisse-Rambaudove Histoire Générale (1901). G. 1904 izdao je svoje glavno, vrlo obsežno (700 str.) djelo Le Compromis austro-hongrois, koje se obćenito smatra jednim od najboljih prikaza dualizma; to su mu priznali jednako Madžari, Česi kao i Austrijanci (Friedjung). G. 1905 izabran je profesorom poviesti na sveučilištu u Dijonu, a 1913 dobio je novoosnovanu katedru za madžarsku književnost i civilizaciju na Sorbonni. Za rata 1914—18 pridieljen je francuzkom glavnom stožeru kao stručnjak za Austro-Ugarsku te je surađivao s E. Denisom (v.) i češkom emigracijom, a od 1917 pisao članke u Monde Slave i la Nation Tchèque. Po svršetku rata poslan je u Prag s vojnom misijom generala Pelléa. Nakon Denisove smrti (1920) postao je profesor slavenske poviesti i civilizacije na Sorbonni te glavni tajnik novoosnovane École d’Études Slaves. Malo zatim postade ravnatelj Francuzkog instituta u Pragu. Uzto je od 1924 bio glavni urednik časopisa Monde Slave, koji je kroz 17 godina uređivao u duhu Denisovu kao smotru za obća i široka pitanja slavenskih naroda, a izključivo jezikoslovna pitanja prepustio časopisu Revue des Études Slaves. Od 1926 uređivao je zajedno s Bémontom i Revue Historique. U veljači 1937 promoviralo ga je pražko sveučilište doktorom honoris causa. Daljnja su mu djela: »LaTchècoslovaquie (1921); La Hongrie Contemporaine (1928); Un grand Européen, E. Beneš (1934) i Le problème autrichien (1936). G. 1932—33 napisao je s Miljukovom i Seignobosom Histoire de Russie.R. M-r.