CALVO, Carlos, * Buenos Aires 26. II. 1824, † Pariz 4. V. 1906, argentinski pravnik i diplomat. Bio je dugo godina argentinski poslanik u Berlinu, Londonu i Parizu. Napisao je opsežna djela iz međunarodnog javnog i privatnog prava i izdao zbirku ugovora južnoameričkih država.

C. je postavio zasadu (Calvova doktrina), da međunarodno pravo državama zabranjuje upotrebu sile protiv druge države u svrhu iznuđivanja naknade štete ili naplate dugova. Time je htio stati na put praksi, koju su uvele moćnije države, da zaštite tražbine svojih državljana u inozemstvu, a to se naročito više puta upotrebljavalo protiv država Južne Amerike. Kad su 1902 Italija, Njemačka i Velika Britanija tim načinom istupile protiv Venezuele, argentinski ministar vanjskih poslova Drago iznio je Calvovo učenje kao politički zahtjev (Dragova doktrina) vežući ga uz Monroevu zasadu. Premda su USA odbile priznati izneseno načelo u cijelom opsegu, ipak je na drugoj haaškoj mirovnoj konferenciji na poticaj izaslanika Sjedinjenih država Portera potpisana II. (t. zv. Porterova) konvencija, koja zabranjuje upotrebu sile u svrhu istjerivanja ugovornih dugova, a da se prije ne ponudi rješenje spora arbitražom.

BIBL.: Derecho internacional teorico i práctico de Europa y America, Pariz 1868; Le droit international théorique et pratique, précédé d’un exposé historique des progrès de la science et du droit des gens, 5. izd., 6 sv., Pariz 1887—95; Manuel de droit international public et privé, 3. izd., Pariz 1881—83; Dictionnaire de droit international public et privé, 2 sv., Berlin 1885; Dictionnaire manuel de la diplomatie et du droit international public et privé, Berlin 1885; Recueil complet des traités... de tous les Etats de l'Amerique latine, 11 sv., Pariz 1862—69; Annales hist. de la révolution de l’Amérique latine, 5 sv., Pariz 1865—75.